Многие ленинградские феминистки придерживались религиозных взглядов. Поэтому в данной главе мы порассуждаем о спиритуальных практиках в неофициальной культуре поздних 1970-х гг.

Viele Leningrader Feministinnen waren religiös orientiert. Darum geht es in dieser Station über die Bedeutung spiritueller Sinnsuche in der inoffziellen Kultur-Szene der späten 1970er-Jahre.

«Вегетарианство […], йога […], дзен-буддизм [...]. И наконец первые вестники о Господе [...]. Это обращение произошло в течение Великого Поста 1976 г. Кратко так: […] [все предыдущие этапы] был[и] воспринят[ы] как дары Господа Иисуса Христа».

«Vegetarismus, […] Yoga [...], Zen-Buddhismus [...]. Und, schließlich, die ersten Botschaften von Gott […] Diese Bekehrung geschah im Laufe der Großen Fastenzeit 1976. […] Jetzt konnte ich alle [spirituellen Schritte] als Gaben Jesu Christi erfahren».

Галина Григорьева. Современные проблемы религиозного пути. Ленинград, середина 1970-х гг.
НТС-архив самиздата, 17 – 1187. Архив Гуверовского института, Стэндфорд.

Aus Galina Grigorjewa «Aktuelle Probleme des religiösen Wegs», Leningrad, Mitte der 1970er-Jahre.
Narodno-trudovoi soiuz samizdat collection, 17 – 1187. Hoover Institution Archives, Stanford.

«Я работала […] смотрителем на стоянке. Ночью – о, круто. Минус двадцать-минус тридцать, [...], а я-то йогой была, я на голове стояла».

«Ich hab in Nachtschichten gearbeitet auf einem Parkplatz, super, 20, 30 Grad Minus, [...] ich als Yogi hab Kopfstand gemacht».

Галина Григорьева рассказывает о своих экспериментах с йогой.

Galina Grigorjewa erzählt aus ihrer Zeit als Yogi.

После выхода «Женщины и России» женские темы и социальные вопросы стали обсуждаться на страницах журнала «Мария», издаваемого Наталией Малаховской, Юлией Вознесенской, Татьяной Горичевой и др. Религиозный подтекст названия очевиден; религиозная ориентация многих авторов-женщин была заметна в журнале. Татьяна Мамонова, считающая несовместимой идею религии – в особенности ортодоксальной – с феминизмом, в свою очередь, продолжала развивать собственную идею феминистического альманаха и уже в самом начале жизни в эмиграции подготовила новый выпуск под названием «Россиянка».

Auf «Die Frau und Russland» folgte 1980 die Zeitschrift «Maria», herausgegeben von Natalia Malachowskaja, Julia Wosnessenskaja, Tatjana Goritschewa und anderen. Die religiöse Konnotation des Titels ist deutlich, in der Zeitschrift machte sich die religiöse Ausrichtung vieler Autorinnen bemerkbar. Tatiana Mamonova hielt Religion und besonders das orthodoxe Christentum für unvereinbar mit Feminismus. Sie gab mit anderen Frauen stattdessen schon im Exil die Zeitschrift «Rossijanka» heraus.

Эскизы эмблемы для обложки журнала «Мария»: материал из протоколов допроса Натальи Лазаревой, Ленинград, 1982 г. / Entwürfe für ein Emblem für die Titelseite der Zeitschrift → «Maria», abgebildet im Protokoll des Verhörs von Natalja Lasarewa, Leningrad, 1982.
Эскизы эмблемы для обложки журнала «Мария»: материал из протоколов допроса Натальи Лазаревой, Ленинград, 1982 г.
Entwürfe für ein Emblem für die Titelseite der Zeitschrift «Maria», abgebildet im Protokoll des Verhörs von Natalja Lasarewa, Leningrad, 1982.
Фонд Иофе, Санкт-Петербург. / Benjamin-Joffe-Stiftung, St. Petersburg.
i +

«И я написала потом в воззвании: ‹В России много женских имён, и женщин в России больше, чем работников КГБ.›»

«Ich schrieb danach im Aufruf: ‹In Russland gibt es viele Frauennamen, und es gibt in Russland mehr Frauen als der KGB Mitarbeiter*innen hat.›»

Наталия Малаховская поясняет, как журнал «Мария» получил своё название.

Natalia Malachowskaja erklärt, wie die Zeitschrift «Maria» ihren Namen bekam.

«В это время начали активно распространяться буддизм, всевозможные эзотерические учения, увлечение НЛО [...]».

«Damals begann sich der Buddhismus aktiv zu verbreiten, alle möglichen esoterischen Lehren, der Ufo-Wahn […]».

Вячеслав Долинин, бывший политзаключённый и историк самиздата из Санкт-Петербурга, рассказывает о религиозных семинарах советского андеграунда, которые посещали некоторые издательницы женского альманаха.

Wjatscheslaw Dolinin, ehemaliger politischer Gefangener und Samisdat-Experte, St. Petersburg, erzählt über das religiöse Underground-Seminar, aus dessen Umfeld einige der Autorinnen kamen.

Übersetzung

Das Seminar entstand nicht zufällig. Das Seminar entstand gerade Ende der 60-er Jahre, Anfang der 70-er Jahre, als sich die sowjetische Gesellschaft entideologisierte. Die Gesellschaft, das gesellschaftliche Bewusstsein befreite sich schrittweise von marxistischen Illusionen. Aber womit ersetzten nun die Leute die marxistischen Dogmen in ihrem Bewusstsein? Damals begann sich der Buddhismus aktiv zu verbreiten, alle möglichen esoterischen Lehren, der Ufo-Wahn … Was es nicht alles gab! Und ein Teil der jungen Generation ging zum Christentum über.
Als sich viele dieser jungen christlichen Gruppen gründeten, entstand auch das Seminar für Religion und Philosophie. Diejenigen, die von Anfang an dabei waren, waren Leute, die sich schon vor 1974 kannten, also schon vor Beginn des Seminars. Dann kamen auch andere Leute hinzu. Anfangs hatte das Seminar allein das Ziel Wissen zu vermitteln.
Die Leute hatten kein religiöses Wissen, es gab keine Literatur dazu, denn sie wurde nicht herausgegeben. Es gab eine paar ältere, traditionelle Ausgaben. Es gab Ausgaben, die im Tamisdat und veröffentlicht wurden, etwas gab es auch im Samisdat. Aber es war damals nicht möglich, eine Bibel in einem Buchladen zu kaufen. Sogar die Bibel war verboten!
Daher fehlte es an Wissen und in den ersten Seminarsitzungen haben wir uns erst eimal Wissen angeeignet. Jemand wählte sich ein Thema, irgendeinen Heiligen zum Beispiel. Er oder sie ging also in eine öffentliche Bibliothek und bestellte dort religiöse Schriften, die man in öffentlichen Bibliotheken bekommen konnte. Da gab es alle möglichen synodalen Ausgaben aus dem 19. Jahrhundert und vom Anfang des 20. Jahrhunderts. Das war ja zugänglich, das war nicht verboten. Danach erstellte er oder sie ein Referat oder einen Vortrag zum ausgewählten Thema.
Dann nahmen wir uns außer nur Wissen zu vermitteln noch mehr im Seminar vor. Daher gab es auch Seminare zu anderen Themen, über die dann diskutiert wurde. Es gab zum Beispiel ein Seminar zum Verhältnis von Christentum und Judentum, da an unseren Seminaren nicht nur Christen teilnahmen. Es gab Juden, übrigens kamen auch Christen verschiedener Konfession. Es kamen Orthodoxe, Katholiken, Baptisten.
Es versammelte sich eine heterogene Gruppe. Manchmal hundert Leute, manchmal um die dreißig.
In meiner kleinen Wohnung versammelten sich für gewöhnlich vierzig Leute. Mehr Platz gab es nicht. Man saß auf Bücherstapel und sogar am Boden, denn so eine große Gruppe unterzubringen war schwer. Mit der Abreise von Goritschewa jedoch, hörte das Seminar so gut wie auf zu existieren. Ein paar trafen sich weiterhin, doch das waren vielleicht drei oder vier.

Dolinin
Анке Штефан / Anke Stephan

«[…] в 1970-х гг. речь, возможно, менее всего шла о положении индивидуума в обществе, но скорее [о] самореализации, поиске себя […]. Возможно, как следствие утраты политических иллюзий».

«Gerade in den 70er Jahren, wo es eben vielleicht weniger um die Frage nach Individuum und Gesellschaft ging, sondern [um] die Frage nach Selbstfindung […]. Vielleicht auch ein bisschen aus einer politischen Desillusionierung heraus».

Анке Штефан, исследовательница истории Восточной Европы из Мюнхена, пытается найти подход к пониманию религиозных тенденций в ряде публикаций женского самиздата.

Anke Stephan, Osteuropahistorikerin, München, versucht, die religiösen Tendenzen der Leningraderinnen zu verstehen.

Übersetzung

Как раз в Германии такая форма феминизма, утверждающая, что мужчины и женщины вообще-то разные по естественным причинам или в этом роде, была довольно распространённой. Но здесь возникает проблема, так как женственность в такой системе оценивалась ниже. То есть женские ценности – не то, чтобы я сама так мыслю, я лишь цитирую – такие как забота, материнство, социальные профессии – всё это... хуже оплачивается, что кстати правда, а также ниже ценится словно нечто абстрактное, нематериальное... Проекция, не более. И подобное течение мысли чувствовало себя вполне как дома в Западной Европе и ососбенно в Германии – в Западной Германии. Про ГДР я знаю, увы, крайне мало. Но вот меня прямо сейчас осенило, что например книги Кристы Вольф из ГДР – Кассандра и т.п. – в них тоже было много этакой женскости, женской обожествлённости, в духе праматери и т.д. Этакий спиритуальный феминизм. Признаюсь, мне тоже довольно сложно понять эту группу «Мария», а также всё, что касается православия. Потому что для меня любая церковь – хоть православная, хоть христианская – абсолютно несовместима с эмансипацией. И для себя я определила церковь как место, откуда они, ленинградки, появились. В смысле – тот религиозно-философский семинар. И подобные тенденции можно обнаружить повсеместно в диссидентской среде. Особенно в 70-е гг., где речь скорее шла о самореализации нежели о соотношении личности и общества. Возможно, в силу разрушения политических иллюзий, когда оттепель ни к чему не привела, а за ней последовала новая волна репрессий. И возможно люди решили, что нет смысла задумываться об обществе, а стоит задуматься о себе. И большинство действительно пошли этим путём. Путём поиска различных источников вдохновения, путём медитации, психоанализа, экспрессионистской живописи, чего угодно, и в конце концов очутились в лоне православия. Но с другой стороны, я никак не разберусь... Ну вот например этот самый альманах, Мария-6. Обязательно почитай его, там столько всего! И в меньшей степени о спиритуальности, но в большей – о суровых буднях. Охват тем всё шире и шире – проституция, положение инвалидов, маргинальные группы, такие как дети из приюта, бездомные, алкоголики. И там же – статья о лагере... О людях, которые живут в крупных городах без прописки, работая по чёрному и живя в бараках. А дальше – инвалидность и права инвалидов в Советском Союзе, домашнее насилие, сексуальные домогательства – целая палитра.